Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 01. јун 2015.

Akademik dr Kaplan Burović : Kosovo će biti vraćeno Srbiji, ubrzo


Zbog kritike titoizma i enverizma Burović je doživeo životnu golgotu. Proveo je 33 godine u jugoslovenskim i albanskim zatvorima
Kaplan Burović, Foto: Youtube
Kaplan Burović

Balkan, a posebno Kosmet, ovih dana je na vetrometini političkih prepucavanja, upotrebe i zloupotrebe istorije, crkve, nacionalnog i nacionalističkog povezivanja krvi i tla. Tragajući za istinom, put nas je doveo do akademika dr Kaplana Burovića, rođenog u Ulcinju, čija je sudbina večitog disidenta prava slika ovog prostora u ovom vremenu. Svedočenje poznatog albanologa i balkanologa, koji već više decenija živi u Ženevi, unosi nove poglede na prošlost Balkana i Kosova i Metohije.

O tvrdnjama nekih Albanaca da su najstariji narod i da su ilirskog porekla, Burović ukazuje da ova teza, ne samo što nije naučno utemeljena, već su, naprotiv svetski naučnici dokazali da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima.
- Austrijski akademici i univerzitetski profesori Gustav Veigand, Gustav Majer, Norbert Jokl, pa i najveći albanski naučnici Ekrem Kabej, Aleks Buda, predsednik Akademije nauka Albanije, Šaban Demiraj, drugi predsednik Akademije nauka Albanije, ne samo da su priznali da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, već su to u svojim naučnim studijama i dokazali. Tako, Kabej dokazuje da se albanski jezik formirao u današnjoj Rumuniji, u šestom veku, i da su otuda Albanci stigli tek u desetom veku u oblast Mata, iznad Tirane. Odatle su se rasprostrli na sve strane današnje Albanije, koja je u to vreme bila nastanjena pretežno Srbima. Posle turske okupacije, ovi će Albanci preći i današnje granice Albanije i ući u Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru - kaže Burović za Večernje novosti.

- Kao i svi narodi sveta, i Albanci imaju svoju kulturu, koja je vezana za tlo današnje Albanije, a ne za Kosmet. Ova kultura potiče iz kasnog srednjeg veka i, u većini slučajeva, stvorili su je stranci. Van granica Albanije, sve do njihovog preporoda, nemamo albanske kulture. Prva štampana knjiga na albanskom jeziku je iz 1555, napisao ju je jedan Hrvat i objavljena je u jednoj štampariji pravoslavne Crne Gore. Prvi albanski bukvar sačinio je Vlah Naum Većilhadži 1844. godine, dok je prvi bukvar posle oslobođenja i proglašenja Albanije za nezavisnu državu 1913, štampan u Srbiji, natovaren na konje i prebačen u Albaniju.
Verski spomenici na KiM su predmet sporenja, čiji su i ko ih je gradio?
- Najveći deo spomenika kulture sagradili su Srbi. Što su kojekuda bili i temelji neke vizantijske crkve, to ne znači da je i novoizgrađena crkva na tom mestu vizantijska. Moguće je da je u temeljima Ajfelove kule u Parizu bila neka rimska građevina, ali ona ipak pripada Francuzima. Posle Prvog svetskog rata, na Kosmetu je bilo manje od 400.000 Albanaca. Između dva svetska rata i posebno posle Drugog svetskog rata, broj Albanaca je porastao, ali ne onoliko koliko ga oni danas falsifikuju. Kako za vreme turske okupacije, tako i kasnije, pa i dan-danas, Albanci su se doseljavali sa albanskih gora na Kosmet, jer tamo, u njihovim gorama, nisu imali od čega da žive.
Pećka patrijaršija

Na Albance su uticale sve tri religije, ali ih je povezivalo samo albanstvo?
- Na Balkan su Albanci stigli kao pagani. Hrišćansku su veru primili delimično od Srba i delimično od Grka, ali površno, jer su u dubini duše nastavili sa paganizmom. Do 1924. godine nisu uspeli da stvore svoju crkvu. Sledstveno nisu ni gradili crkve. Gde su uspeli, minirali su ih. Katoličanstvo su primili od Barske biskupije i srpskih biskupa. Ni pravoslavni, niti katolički Albanci do dana današnjeg nemaju nijednog svog svetitelja. Svi sveci, kojima se oni mole, stranci su. Kojoj veri pripadaju takve običaje imaju, ali jako izmešane sa svojim paganskim običajima, kojih se još nisu oslobodili.
Nazire li se kraj ove priče sa Kosovom, naročito sada kad je u njoj i Makedonija...
- Kosmet će se vratiti u okrilje svoje matice Srbije i to ubrzo, moguće i u naše dane.
Albanci poštuju samo Dimitrije Tucović
Jedini Srbin koji je zavredeo da se njegovim imenom obeleži ulica u Prizrenu je Dimitrije Tucović, otkud to?
- Dimitrije Tucović je srpski socijaldemokrata koji je 1914. objavio u Beogradu knjigu “Srbija i Albanija”. On je bio indoktriniran falsifikovanom istorijom albanskog naroda, pa je srpsko-albanske probleme tretirao sa tih pozicija. Naravno da se to sviđa Albancima, pa ga zato i “poštuju”. U znak zahvalnosti i poštovanja, da je dopao u ruke Envera Hodže, i njega bi ovaj odrao naživo, kao mene.

Živi u Ženevi
Kaplan Burović je svetski priznati albanolog i balkanolog, koji danas živi u Ženevi. Diplomirao je albanologiju u Skoplju i albanski jezik i književnost u Tirani. Zbog kritike titoizma i enverizma doživeo je životnu golgotu. Proveo je 33 godine u jugoslovenskim i albanskim zatvorima. Objavio je više naučnih knjiga. Ovih dana slavi pola veka od objavljivanja romana “Izdaja”, koji je uvršten je u školsku lektiru u Albaniji. Pre pet godina napustio je albanske i vratio se srpskim korenima, do kojih je došao u naučnom traganju.
        = izvor: Kurir

Нема коментара:

Подели

Share |